Da li vam se dešavalo da razgovarate sa nekim, a da vam se čini kao da ta osoba priča nekim drugim jezikom ili pak da ono što vi pričate ne dopire do druge strane?
Često nam je jako teško da se stavimo u poziciju druge osobe i razumemo kako ona razmišlja i zašto radi to što radi.
Evo zašto dolazi do takvih situacija:
- Svako vidi ono što zna
- ….nekad ni to
- Vidimo samo ono što želimo da vidimo
- Ono što ne vidimo je uglavnom veći deo
- Imamo veliki fokus na sebe
Ovo se lepo može dočarati slikom ledenog brega, gde je suština i veći deo ono što ne vidimo, tj. ono što je pod vodom. O ovome je govorio i Frojd koji je kroz metaforu ledenog brega objasnio kako je gornji deo iznad vode ono što predstavlja naše svesno delovanje, dok je podvodni, veći deo, nevidljiv i predstavlja nesvesni deo naše ličnosti. U tom nesvesnom delu su zapravo naša osećanja, očekivanja i vrednosti koje u velikoj meri utiču na svesni deo naše ličnosti.
Zašto je ovo važno u kontekstu komunikacije?
Sve ono što nam neko govori i način na koji nam se obraća, prolazi kroz naše unutrašnje filtere tj. naše misli i osećanja i tako donosimo odluku da li ćemo nekom verovati ili ne, da li ćemo nekoga poslušati ili ne itd.
Ako vam roditelj npr. kaže: „Kako mi se to obraćaš? Stalno me razočaravaš, stidim te se.“ To je kritika koja jasno vodi svađi, a i prilično atakuje vašu ličnost. Umesto toga, sigurno bi mnogo bolji rezultat postigla rečenica: „Osećam se loše i tužna sam što mi se tako obraćaš“.
Ili pak ako vam kaže: „Operi te sudove dok se ne vratim“ umesto da kaže: „Jel ti ne bi bilo teško da opereš ove sudove, ne stižem to da uradim“. Svako da su šanse mnogo veće da ćete oprati sudove u ovom drugom slučaju.
Prvi utisak uvek traži potvrdu, pa je teže da promenimo mišljenje kada smo nekoga već doživeli na jedan način. To je zato što naša podsvest radi kao kalkulator.
U procesu komunikacije svi imamo neke potrebe, važno je da vidimo koja je to potreba koju ima druga strana, a to možemo saznati iz reči i načina na koji nam se obraća, ako pažljivo slušamo i zapažamo. Većina teških razgovora je upravo zbog nas teška, jer se ne trudimo da ustanovimo potrebe koje ima druga strana, pošto smo previše usmereni na sebe i svoje potrebe.
Emocionalna + socialna intaligencija = uspeh
Komunikaciju čini ono šta govorimo, ali i ono kako to činimo. Ista poruka zavisno od toga kako je rečena može imati različite posledice u komunikaciji. Nije važno samo šta kažete već i način na koji to kažete (što smo mogli da vidimo iz primera sa mamom). Volela bih da takođe pogledate i ovaj video koji lepo dočarava ovu rečenicu.
Change your words. Change your world!
Nadam se da ćete se posle ovog teksta potruditi da učinite svoj život lakšim uz bolju komunikaciju. Srećno!
