Komentari su off za ovaj post

Nabavke iz člana 39. stav 2. Zakona o javnim nabavkama

Zakon o javnim nabavkama iz 2012. godine na drugačiji način definiše obaveze naručioca u pogledu nabavki koje su ispod limita za sprovođenje postupka javne nabavke male vrednosti. Dve najznačajnije novine se ogledaju u sledećem:

  1. Prvi put je samim zakonom o javnim nabavkama (a ne zakonom o budžetu Republike) definisan iznos limita za javne nabavke male vrednosti i nabavke na koje se zakon ne primenjuje, pa ti limiti od avgusta 2015. godine iznose 500.000 i 5.000.000 dinara;
  2. Zakonodavac je članom 39. stav 2. za nabavke čija procenjena vrednost nije veća od 500.000 dinara, a ukoliko ni ukupna godišnja procenjena vrednost nije veća od 500.000 dinara propisao da naručioci nisu u obavezi da primenjuju odredbe zakona o javnim nabavkama. Ipak, članom 39. stav 3. propisano je da su naručioci, kada sprovode ove nabavke, dužni da spreče postojanje sukoba interesa, da obezbede konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene.

S obzirom da dalje u zakonu, kao ni u podzakonskim aktima, nije propisan način planiranja ovih nabavki, procedura koju naručilac sprovodi prilikom njihove realizacije, dokumentacija koju treba da izradi i čuva, niti na koji način će naručioci obezbediti konkurenciju, ove nabavke izazvale su mnogo dilema kod naručilaca. S tim u vezi, svaki naručilac treba svojim internim aktom da uredi način planiranja nabavki, procedure prilikom njihove realizacije, lica koja ih mogu realizovati, a posebno način obezbeđivanja konkurencije.

Planiranje nabavki iz člana 39. stav 2.

Nabavke iz člana 39. stav 2. nisu sastavni deo plana javnih nabavki. S obzirom da je naručilac dužan da objavi samo plan javnih nabavki koji sadrži samo javne nabavke, tj. nabavke koje se sprovode kroz odgovarajuće vrste postupaka javnih nabavki, to je izvesno da naručioci nisu dužni da na Portalu javnih nabavki objave plan nabavki na koje se zakon ne primenjuje.

Ipak, da bi naručioci sprovodili nabavke iz člana 39. stav 2., ali i ostale nabavke na koje ne primenjuju odredbe zakona, naručioci moraju planirati ove nabavke i planirati sredstva za njihovu realizaciju u budžetu, odnosno svom finansijskom planu. Razlika je samo u tome što ove nabavke ostaju na nivou internog plana.

 

Komentari su zatvoreni .